Поетика права - Политика филозофије

Студије Слободана Бељанског, правника и адвоката, имају исти \"задатак\": провера схватања појма културе и њене главне улоге - спас од сваког зла. Бавећи се овим појмом, Бељански често за предмет проучавања издваја области из књижевности и филозофије. Ова студија пример је како књижевност, филозофија, политика и право чине један јединствени свет.

Први део ове студије носи наслов Поетика права , која на симболичан начин упућује на право у поетици многих књижевних епоха и њихових аутора. Бељански нас на есејистички начин упућује на правне основе које се јављају у одређеном књижевном делу, упоређујући историјске прилике у којима дело настаје и прилике које су у том делу описане. Тако се на пример у првом тексту под насловом \"Правна и морална кривица Димитрија Карамазова\" упознајемо са историјским чињеницама које су подлога за један од романа Достојевског ( Браћа Карамазови ) - укидање кметства у Русији, увођење поротних судова... Аутор такође разматра и следећа питања: да ли је осуда невиног Карамазова неуспех одбране или неуспех суда. Неки од текстова са којима се сусрећемо у овом делу јесу и текстови о праву и Кафкином унутрашњем свету или текстови о кривичном поступку Камијевих јунака.

Други део студије, на шта нас и сам наслов упућује, односи се на Политику филозофије , па се у овом делу сусрећемо са појмовима попут феноменологије права, друштвеног зла, јудикатуре. Овај део Бељански започиње текстом \"Токвил и идеја о аристократичности регионализма\", у којој се разматра појава државе-нације као антипода идеје о континенталној федерацији. Аутор се позива на Токвилово дело Стари режим и револуција , те компаративном методом објашњава појам аристократије наспрам појма демократије. Даље се сусрећемо са именима попут Кожева, Попера, Декарта, чије филозофске идеје Бељански покушава да смести у један политички сегмент.