Поетско читање Пушкинове прозе. Белкинове приче

У Причама покојног Ивана Петровича Белкина (1830), у свом првом завршеном прозном делу, Александар Пушкин дао је пример и узор оне \"прецизности\" и \"сажетости” које је руској прози препоручио као исцелитељско средство против преовлађујуће реторичности. Нови идеали нису пропагирали само реформу стила, превладавање \"расплинутости\", \"високопарности\", \"нејасноће\", и \"тамноће\", одбацивање перифрастрике и метафорике, које је Пушкин замерао писцима руске прозе свога времена, већ су се односили и на тематику.