У овој књизи сабрани су филозофско-естетички списи Фридриха Шилера (1759-1805), немачког филозофа, песника, драматурга и историчара. Особен осврт на кључне Шилерове теоријске списе уз пажљиво сугерисање развоја и промена Шилерових идеја читаоцима пружа Ханс Мајер, из чијег текста „Моралиста и игра“ издвајамо: „Шилерова филозофија је, заправо, реторика у веома узвишеном смислу: баш као што се за највеличанственије црте његове лирике мора, исто тако, захвалити реорици. Стога се, такође у теоријским расправама, открива специфична антитеза Фридриха Шилера каква је позната из његових писама:
Два цвета цветају за мудрог налазача,
зову се нада и уживање
Исто такво духовно држање у филозофском подручју, кад се на одлучујућем месту – исто тако антитетички и реторички каже: Дакле, љупкост лежи у слободи вољних кретњи; достојанство у овладавању невољнима. Где год љупкост извршава заповести духа, она допушта природи привид добровољности; а достојаноство ову потчињава духу где год хоће да влада. “
Ханс Мајер
Књига сабира следеће текстове: Моралиста и игра; Предговор првом издању \"Разбојника\"; Писма о \"Дон Карлосу\"; Најава часописа \"Дие Рхеинисцхе Тхалиа\"; О основи уживања у трагичним предметима; Калија или о лепоти писма Готфриду Кернеру; О љупкости и достојанству; О патетичноме; О естетском васпитану човека у низу писама; О нужним границама при употреби лепих форми; О наивном и сентименталном песништву; О узвишеноме; О \"Егмонту\", Гетеовој трагедији; О Биргеровим песмама; Привремена антикритика; Одбрана рецензента од горње антикритике; О \"Вилхелму Мајстеру\"; Најава \"Хора\"; Шта заправо може да постигне добра стална позорница?; Мирко Кривокапић: Коментари.
|