Сечај се вечкрат на Вали

_{Наслов за овај извештај о моме животу узео сам из једне школске свеске плавих корица, у којој је уписан калиографским рукописом на првој страни као нека врста посвете. Посвета је нешто дужа него мој препис, она гласи: “Сечај се вечкрат на твоју пријатељицу Вали”, а завршава се ускличником и датумом 7. В 1945....Већ одавно, ако ми свеска случајно падне под руку, ове ме речи испуне покајничком тугом, а данас ми се чине да оне могу да послуже као ироничан коментар раздобља које сам проживео. Зашто? Зато што се заправо једва сећам личности која је посвету написала, тако да вечно сећање на које она позива као да се руга не само мени и “мојој пријатељици Вали”, него и читавој озбиљно замишљеној нашој прошлости што се сад измиче у непостојање, у пропаст.}