Песме из Херисауа

Каг год је реч о песнику Адаму Пуслојићу, првенствено се наметне мисао о некој поетичкој преображајности и непредвидивом скоку у новост. И овог пута, поводом песама писаних протекле године у алпском ходочашћу, изненеђење не изостаје - једноставно, за овог песника су сва места света и песмотворна; њему је дато само да до њих стигне, да их открије и усвоји “очима, прстима, њухом и слухом” или још потпуније, како сам истиче “сагледавањем и инстуицијом, уствари”. Пут и путовање су одувек изазов песничком језику, не само за описе видика и космичког безмерја, природе и њеног тајанства, већ је више откривање неискушаних језичких могућности за лов слика које надилазе логичке оквире и митске обрасце, препознатљиве у простору традиције и освојене поетике.