Земља и сањарије о починку. Оглед о сликама интимности

Уместо да се у једној основној књизи бавимо метафизиком починка, покушали смо да опишемо његове најпостојаније психичке тежње. У својим људским видовима, починак је нужно обележен инволутивном психом. Повлачење у себе не може увек да остане апстрактно. Оно поприма изглед увијања око себе, тела које постаје сопствени предмет, које само себе додирује. Дали смо слике ове инволуције. Испитиваћемо слике починка, уточишта, укорењења. Упркос многобројним подврстама, упркос значајним разликама у изгледу и облику, установићемо да су све ове слике, ако не изоморфне, а оно бар изотропне, то јест да нас упућују на исто кретање ка изворима починка. Кућа, утроба, пећина, на пример, носе исти велики белег повратка мајци. У тој перспективи, несвесно заповеда, несвесно управља.

Гастон Башлар