Увод у генетичку епистемологију. Том 1: математичко мишљење

Генетичка епистемологија је себи задала огроман, мада битно ограничен, и с обзиром на то како она процењује своју моћ, скроман задатак. Она се не пита, заједно са филозофском епистемологијом, \"Како је сазнање могуће\" у апсолутном смислу. Она једноставно поставља питање у овом облику \"Како су сазнања постала могућа\" или \"Како су постала стварна?\". Међутим, пошто је свако, па и научно сазнање у непрекидном настајању, на чему су инсистирали неокантовци проблем се на крају јавља у овом облику: \"Како то да се сазнања шире, како у дубину, тако и у ширину?\", дакле квалитативно као и квантитативно али опет подвлачимо чињеницу да тај квалитет и тај квантитет, ниво по ниво, нормативно процењују сами субјекти, а не генетичар.