Филозофија новца

Филозофија новца , дело је Георга Зимела (1858–1918), немачког филозофа и социолога, настало 1900. године, које доноси јединствене увиде у природу новца као метафоре за модерну друштвену егзистенцију и као појединачну појаву у којој кључ није само економска сврха, него преображај у друге вредности. Усмерен на социолошке и психолошке ефекте новца као културне детерминанте, Зимел анализира новац као средство размене и носиоца одређене вредности, али и кључног узрочника друштвених и економских процеса, нарочито рефлектоване на савремену економију и устројства рада. Културноантрополошко тумачење функције новца значајан је аспект Филозофије новца . Новац као мера сагледавања света и „симбол битних облика кретања тога света“ једако је значајан у Зимеловом тумачењу као и појединац, природа његове слободе, друштвене релације али и обавезе успостављене посредством новца. Специфичност стила ове и данас актуелне књиге крије се у споју лежерног и промишљеног научног приступа, будући да Зимел понавља и неретко преформулише чворишне тачке свог тумачења, стога главне теме бивају читаоцима јасно указане.

Прва целина књиге је њен аналитички део усмерен на природу вредности новца и његову функцију као разменског средства у поглављима „Вредност и новац“, „Супстанцијална вредност новца“, и „Новац у сврховним низовима“. Окосница синтетичког, другог дела књиге јесте филозофија и функција економије новца, тумачене у поглављима „Индивидуална слобода“, „Новчани еквивалент личних вредности“ и „Стил живота“.

„У методском погледу може се овако изразити ова основна намера: изградити још један ниво испод историјског материјализма, тако да се омогући објашњење за укључивање економског живота у узроке духовне културе, али да се управо економски облици спознају као резултат дубљих вредновања и струјања, психолошких, чак метафизичких претпоставки.“

Георг Зимел