Време катедрала

Жорж Диби, један од највећих медиавелиста XX века, стручњак је за социјалну и економску историју средњовековне Европе. У низу Дибијевих студија о средњем веку јавља се и ова обимна студија о уметности, архитектури, и уопште, о култури Западне Европе, у периоду од X до XВ века. У овој својеврсној \"сликовници\" Диби илуструје какве су биле културне прилике овог \"мрачног\" средњег века: почињу се градити манастири, катедрале, и палате, а свака од тих грађевина са собом носи одређену сврху, свакако не само естетичку. Диби проучава уметничке облике стваране у близини власти и \"уском свемиру високе културе\". У обиласку катедрала и палата упознајемо се и са средњовековним светом – са феудалцима, калуђерима, занатлијама, и са њиховим поимањем културе и давања значења црквеним установама.

Издвајамо кратак опис аутора о свету Западне Европе с краја X века:

Ретка насеља - пустолине што се протежу ка западу, северу и истоку, шире се унедоглед и коначно све покривају - парлози, баруштине, немирне реке и пустаре, шикаре, пашњаци, шуме опустошене пожарима изазваним крчењем шипражја и потајним прављењем ћумура; ту и тамо пропланци, тле освојено, а ипак само упола укроћено; смешно плитке бразде, што их на ћудљивој земљи дрвеним ралом ору мршави волови; на обрадивој земљи празне пољане, угар остављен да се њиве одморе годину, две, три, па и десет понекад, како би се природна плодност тлу вратила - колибе од камена, блата или прућа, окупљене у засеоке, опасане оградама од трња и вртовима; понекад, ограђен плотом дом поглавара, дрвени трем, амбари, шупе за робове и огњишта за кухиње, по страни... такав је Запад око хиљадите године. Запуштен, он наспрам Византије и наспрам Кордобе делује врло сиротињски и незаштићено. Дивљина. Свет окружен глађу.