Роман „Путница – два детињства“ објављен је постхумно, као трећа књига Сабраних дела Бобе Благојевић.
У питању је аутобиографски роман, пропраћен ауторкиним записима, опаскама и сећањима, као и фотографијама које поткрепљују њено „путовање“.
„Путница, стварана као роман, преплиће се са судбином писца, мање као сећање а више као исповест: откровење свирепе прошлости, тегоба наслеђа имена мртвих и њиховог гласа, свест о путовању као умирању, чежња за лепотом вечног живота.“
Боба Благојевић
„ Зар сам то ја? У бунилу, сасвим као да је сан, посматрам брод којим ћу путовати. Неће то трајати дуго, али ја се плашим путовања. Спрема се невреме над Каналом, ужасни црни облаци. Огромни таласи, тамно сиви, ударају о докове. На обали сам и не знам где да се склоним. Велику дизалицу као да руши налет ветра, а велики, велики талас као да потапа брод. Помишљам да се склоним са обале, у цркву (и већ сам тамо), али њени зидови подрхтавају, купола се надима као рибљи мехур. И изненада, невреме пролази а да нисам ни приметила, и мени је жао што је тако брзо прошло. На доковима слузава морска трава, угинула риба, комад даске, а облаци се мирно спуштају на узбуркано море, сад већ светлуцави као магла. “
|