Зналац

Из поговора Нине Мариновић, преводиоца Грасијанове књиге, издвајамо:


„Зналац је књига џепног формата, као и Оракул , која може да се консултује у свакој прилици, и то је свакако и била намера аутора. Грасијан се у својим делима поиграва контрастом између кратких форми и амбициозних циљева.  [...] Пишчева намера у Зналцу била је да напише једну врсту трактата о особинама које мора да поседује сваки човек. Почиње описом онога што је најважније: нарав и памет које свако мора да обједини у врлину која краси обазривог и углађеног човека у опхођењу и додиру са другим људима.“

„Смотреност је озбиљна а озбиљност штовање заслужује. Од два краја најбоља је нарав величајна. Који вазда шегу тера заозбиљно се не узима, а многи то свагда чине: то предношћу оштроумља назива, склон јој је, јер нема чудовишности без кума. Ништа отужније од сталнога шегачења. Дође час када се ваља шалити, у осталим приликама треба озбиљан бити. Само име довитљиви упозорава како се шалити ваља. Треба време за све разликовати, а најпређе људе. Шегу с другим терати значи нижим га сматрати, или понајвише једнаким, јер тако се уважавање лишава и штовање му се ускраћује.\"

Балтасар Грасијан