Немате књига у вашој корпи SrpskiСрпскиEnglish

Музика и електроакустичка музика

Натраг

Аутор Радовановић, Владан
Област уметност / историја уметности
Библиотека Теорије извођачких уметности
Датум објављивања 10.07.2010.
Формат 22.5 x 14
Тежина 530
Број страна 441
Цена 1400дин / 13.33€
Повез Меки
Писмо Латиница
ИСБН 978-86-7543-203-6
Рапсродато Да

Већ од почетка 20. века под називом \"музика\" наилази се и на појаве за које се може сумњати да јој још увек припадају. Тако је могуће констатовати да је после вишевековне фазе додавања звучно-медијских својстава појави званој \"музика\", уследила фаза одузимања звучно-медијских а додавања незвучно-медијских својстава појави и даље називаној истим именом. Такође, из објектног стања музике издвојио се и ток ка ментализованом стању \"музике\". Од једног тренутка стога није више било довољно заједничких обележја да би све што се звало музиком то могло и бити. Те промене, изражене свим оним предлозима суптракције звучног, адиције незвучног и промовисања посебних онтолошких стања музике - идеје, записа, извођења - као музике, означавале су упадљивији наступ арбитрирања њеног штаства. Али, то арбитрирање повезивања термина \"музика\" са извесним појмовима и појавама, што су предложили неки протагонисти авангарди, не може се сада обуставити. После деценија композиторског и теоријског бављења музиком и другим уметностима - морам најзад и сам знати и осећати шта је за мене музика. Ако тако кажем - тиме сам већ одредио и категоријалне начине њеног препознавања.

 

Колико сам био кадар, у овој књизи сам одредио шта је за мене музика, потпуно свестан неподесности дискурса за њено потпуније предочавање. У опсег појма музике уврштена је и електроакустичка музика. Природно, одређивањем садржаја појма музике, тога шта музика јесте, испољило се и шта она није. Између осталог, она није језик. Музика не може бити ни нека незвучна појава, али ни свака звучна. Она се не своди само на идеју, нити само на запис. Ма колико звучно манифестовање музике био њен најбитнији модалитет постојања, где у многим случајевима живо извођење значи испољавање музичког дела, извођење се из тог модалитета не може издвојити и само постати музика. У начелу, не постоји ниједан довољан разлог због којег би све звучно и безвучно требало прихватити као музику, јер те појаве могу бити и неко друго духотворство а да не буду мање вредне зато што нису музика.





 

 

© Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića