Расправе и математички докази: о две нове науке које се баве механиком и локалним кретањима

За духовно стање једне нације, имајући на уму научну заједницу, али и лаике, од суштинске важности јесте доступност научних ремек-дела која ће вечно остати у наслеђу човечанства. Наука нам је омогућила један сасвим нови поглед на свет, разоткрила нам је сву чудноватост природе, али нам је такође помогла и да се ослободимо окова антропоцентричног погледа на свет који је обележио стање свести људског рода током огромног периода човекове историје. Наука, која представља једно од темељних човекових подухвата путем кога он остварује своју истинску природу у виду трагања за одговорима, умногоме је променила наш начин живота.

Један од најчувенијих мислилаца и генија људског рода свакако је и Галилео Галилеј (1564–1642), који заједно са Николом Коперником, Јоханом Кеплером, Исаком Њутном и Албертом Ајнштајном заузима централно место на пиједесталу врхунских научника који су људски дух и спознају узнели до сасвим нових сфера света и универзума чији смо неизоставни део.

Галилео Галилеј, изузетни и врхунски математичар из Пизе коме дугујемо темеље модерне механике и физике, заступао је хелиоцентрични космолошки систем који је био у сагласности са Коперниковим прорачунима. Наравно, овај модел косио се са Птоломејевим геоцентричним моделом који је представљао владајућу црквену догму јер је управо захваљујући том моделу човек могао да претендује на привилеговано место у космосу и поретку ствари.

У свом делу Дијалози , које је објављено 1638. године у Холандији, чувени научник у виду дијалога излаже своја учења о кретању тела и снази материјала. Поменута књига представља највеће и најважније Галилејево дело у коме је он на систематски начин у виду дијалога изложио основне законе механике и кретања односно закона слободног пада, убрзања, кретања по косој површини које представљају основу кинематике чврстих тела. Велики научник у свом финалном делу систематски излаже своја претходна открића која су код њега оформила став због кога је морао да плати високу цену коју је поставила инквизиција, али самим тим умногоме је допринео да се сруши једна догма по којој Земља почива у средишту универзума захваљујући чему је остао упамћен као један од највећих и најважнијих предводника слободне и рационалне научне мисли ослобођене од стега ауторитета. При томе не смемо да заборавимо да је и сам Галилеј студиозно посматрао кретања четири највећа Јупитерова сателита Европе, Иа, Ганимеда и Калиста, који по њему данас носе име и Галилејеви сателити. Његова систематска посматрања су и експерименталним путем дефинитивно потврдила тачност хелиоцентричног система.