Философија љубави. Лјубав у пет димензија

Крећући се кроз свет књижевности, Епштајн показује како се манифестују осећања љубави, говори о врстама и дефиницијама љубави, о односу између религије и љубави, те о томе какав ковитлац настаје када се двоје сусретну и препознају. Обележја љубави су сваколика: од значења нечијег имена када се оно ноћима непрестано понавља, до изгледа нечијег лица када га се заљубљен човек присећа.

Епштајн говори о љубави, жељи, надахнућу, нежности, саосећајности, другарству, шапутању, али и о темама које се тичу еротике, сладострашћа и разврата . О љубавној машти постоји посебно поглавље, које говори и о љубавном језику, али и о „језику“ додира. Посебно су значајни мотиви љубави: љубав – прстен ( карике везе међу љубавницима ), тело – врт ( одржавање врта ), површина – дубина ( препознавање разлика ), блискост – даљина ( два тела, а једна сенка ).

Још је Платон говорио како је свако од нас половина човека, расеченог на два дела. Она жудња за спајањем у поновну целину, то је заправо љубав.