Зависност, религија и идентитет

Публикација Срђана Сремца која је пред читаоцима резултат је интересовања за праксу која је започета крајем деведесетих година XX века, а посебно се развила у последњој деценији на простору Србије и региона. Наиме, реч је о реконвалесцентима који су помоћ пронашли у рехабилитационим центрима који се боре са проблемом зависности (најчешће хероинске и зависности од психоактивних супстанци) и свој програм заснивају на религијским уверењима. Предмет ове студије представља питање о утицају религије на формирање идентитета бивших зависника. Рад испитује процесе у опоравку од зависности кроз призму теорије наративног идентитета, а посебно истражује какву интеракцију ти процеси имају са религијском конверзијом. Рад се фундаментално фокусира на питања како реконвалесценти креирају и рекреирају смисао свог живота и како конструишу своје наративне идентитете кроз животне промене. Такође, аутор покушава да одговорим на питања попут: где је место и улога религије у третирању болести зависности; да ли религија уопште може да одговори на изазове ове болести; да ли религија представља нову „зависност\" или је она пак само супституција; како процес конструкције наративног идентитета узајамно делује на специфичну област процеса религијске конверзије; може ли искуство конверзије једног појединца допринети стварању/конструкцији наратива „новог живота\". Наиме, узевши у обзир досадашња релевантна, премда понекад и диспаратна истраживања о тој проблематици, и то из различитих подручја – од медицине, психологије па све до теологије – аутор холистички повезује различите научне приступе.