Феудално друштво

Феудално друштво има већ педесет година. За једну књигу синтезе, то је поприличан век, ако се има у виду да од тренутка њеног појављивања не престају да се нижу научни радови и општи прегледи који прекопавају по истој материји. Последњих деценија, можда их је чак и више и приступају јој на много критичкији и строжи начин, јер се појавила једна нова генерација виспрених историчара друштва, заинтересованих и за духовне и за економске проблеме, који не штедећи старе великане веома смело обрађују поље које је омеђио Блок. Па ипак, чувају се да не потцене ни почетне кораке. Данас је ова област несумњиво и шира, и боље позната и приступачнија. Али Феудално друштво остаје њена суштина; то је прво штиво које треба да прочита свако ко почиње да се бави истраживањем, а нимало не би требало да изненади ни ако му се врати и мало искуснији прегалац у овом послу.

Када судбина некоме прекине научничку или политичку каријеру, а поготово када се то догоди на један суров и бруталан начин, о последњем покојниковом делу обично се говори као његовом \"тестаменту\". Такав је случај и с Феудалним друштвом , насталим на крају оног мрачног периода из којег се Блок није могао избавити. Али питам се да ли сачуване странице његовог списа Позив историчара нису наговештавале једно још свеобухватније дело историјске филозофије, дело које би посведочило о једном у правом смислу сазрелом мислиоцу. Но, у крајњој линији, то није ни важно, јер већ и оно што је постигао као историчар феудалног друштва, огромно је достигнуће. Етапе које су водиле његовом остварењу започињу 1911. године истраживањима која су у Блоку побудила веће интересовање за сељаке Ил де Франса, за кметове париског округа и округа Ронија, за ропски положај појединца и његову везаност за земљу, колибертије (цоллиберти) и краљевске поседе, за рани средњи век и најезде; тим проблемима Блок је посветио готово двадесет година рада и објавио десетак радова о којима се читалац може обавестити у његовој библиографији. Потом је уследила скица дела, објављена 1931. у Енцyцлопаедиа оф тхе социал сциенцес, и коначно 1934. године, пријава на катедри за \"Општу историју европских друштава\" Француског колеџа (Цоллèге де Франце) на којој је био одбијен; рекло би се пре из свих других разлога него из научних.