Расправа о пореклу језика; Хердерова "Расправа о пореклу језика"

Године 1769. Берлинска академија је као тему наградног конкурса објавила следеће, као што је био обичај, на француском: »Ен суппосант лес хоммес абандоннéс à леурс фацултéс натуреллес, сонт‒илс ен éтат д'инвентер ле лангаге? Ет пар qуелс моyенс парвиендронт‒илс д'еуx‒мêмес à цетте инвентион?« Постоје у стилу ове теме две ствари које су карактеристичне за то доба. Прво, приметиће се да је основна поента ове расправе требало да буде ово: да ли је језик природног, то јест људског, или натприродног порекла. Тада се никако није могло узети здраво за готово, као што би данас нормални истраживачи то учинили, да је човек стекао дар говора на потпуно природан начин; терет доказивања је, у ствари, био на онима који су оспоравали божанско порекло језика. И друго, питање Академије говори о језику као »изуму«. Баш као што је машина »оруђе«, средство за постизање неких других механичких ефеката, тако се и на језик гледало као на оруђе, средство за постизање неких других жељених механичких ефеката, наиме, преношења идеја помоћу чујних, а затим и видљивих симбола. А пошто су историја и искуство показали, или се чинило да показују, да су машине »измишљене« применом извесних моћи интелигенције, логична паралела је чини се захтевала да и тај диван изум назван језик представља »изум« некакве интелигенције. Онда је једино питање било ово: да ли је људски ум био довољно интелигентан и сналажив да измисли једну тако фину машину, или је за њу била потребна божанска рука? Воилà тоут.