Начела фонологије

Књига Начела фонологије великог руског лингвисте Николаја Сергејевича Трубецког, објављена први пут 1939. године, спада у класику лингвистичке литературе. Њен аутор је један од водећих лингвиста XX века и оснивач фонологије као лингвистичке дисциплине. Уз Романа Јакобсона најважнији је представник Прашког лингвистичког круга, у којем су утемељене многе идеје модерне лингвистичке теорије. Трубецкој је био ученик знаменитих филолога попут Бругмана, Лескина и Виндиша, уз које је, у духу младограматичарске епохе, стекао богата филолошка знања, а на уобличавање његових теоријских поставки утицао је понајвише контакт са схватањима Фердинанда де Сосира, оснивача европског структурализма и најпроминентнијег представника овог лингвистичког правца, који је обележио највећи део прошлога века.

Начела фонологије је главно дело Николаја Трубецког, синтеза његових фонолошких идеја, спој синхронијске фонологије и фонолошке теорије, а о студиозности с којом је Трубецкој приступио овом послу сведочи и чињеница да је припремајући књигу проучио око 200 фонолошких система језика света. Овом књигом, као што њен наслов и казује, Трубецкој је установио темељне принципе фонологије, уз то и терминологију и појмовник ове дисциплине, у којем као најважније издвајамо следеће концепте: фонема (инваријантна језичка јединица), архифонема, морфофонема, варијабилна гласовна реализација (комбинаторичка варијанта), факултативна варијанта, бинарна опозиција, концепт неутрализације, маркираност, дистинктивне опозиције (као темељ теорије дистинктивних обележја Р. Јакобсона) и др. Многа питања којима се Трубецкој бавио не само да су основа фонологије, већ данас долазе поново у жижу интересовања, заузимајући централно место у фонолошкој теорији, и то и у лингвистичким приступима који се разликују од структурализма (нпр. концепт неутрализације и теорија маркираности у генеративној граматици).