Естетика језичког стваралаштва

Тумачења Михаила Бахтина увек освежавају памћење читалаца. Велики допринос књижевној теорији, али и књижевној историји доноси управо књига Естетика језичког стваралаштва . Иако би нас сам наслов можда слепо наводио да се овде расправља искључиво о лингвистичким проблемима, не, овде је ипак реч и о чистој уметности. О уметности која не познаје границе Истока и Запада, која се једнако бави и Раблеом и Толстојем, и Гетеом и Достојевским. О уметности која не познаје време, где аутор успешно обухвата античку, средњовековну, ренесансну, барокну, реалистичку и модерну књижевност:

\"Основна тема рада је време-простор и приказ човека у роману. Наш критеријум је освајање реалног историјског времена и историјског човека у њему. Тај задатак је углавном теоријско-књижевног типа. Али сваки теоријски задатак може се решавати само на конкретном историјском материјалу. Осим тога, тај задатак је сам по себи сувише широк и захтева извесна ограничења, и то како с теоријског, тако и са историјског аспекта. Зато је наша конкретнија и ужа тема - лик човека у развоју који је приказан у роману\" (Михаил Бахтин)