Историјска лингвистика

Рукопис књиге Историјска лингвистика (Когнитивно-типолошке студије) настао је као резултат дијахроно усмерених когнитивно-типолошких лингвистичких истраживања словенских језика у индоевропском контексту, и то у сфери синтаксе и лексикологије и њима обухваћене семантике.

Историјској лингвистици аутор приступа као научној дисциплини која, трагајући за узроцима, механизмима и законитостима појединачних, системских и типолошких језичких промена, објашњава саму природу човекових спознајних способности, односно процесе концептуализације и категоризације света, који се и испољавају кроз језик као средство комуникације, али и средство приступа мисаоним процесима и њиховој дијахроној вертикали. Тако аутор проучавањем историје словенских синтаксичких и лексичких система прониче у саму историју мишљења, у историју концептуализовања и категоризовања света, укључујући се у савремене токове дијахроне когнитивне лингвистике.