Градива

Новела Градива писца Вилхелма Јенсена, објављена 1903, и интерпретативни оглед Сигмунда Фројда Дер Wахн унд дие Трауме ин W. Јенсенс “Градива” (објављен 1907.) представљају још и данас, ван сваке сумње, један од најрепрезентативнијих примера нераздвојног пара уметничког дела и његовог критичког тумачења. Иако је стари седамдесетједногодишњи приповедач, након краће преписке са оцем психоанализе и тумачем његове новеле, одбио даљу “сарадњу”, његова кратка новела ипак има за своју славу да захвали пре свега надахнутој и виртуозној Фројдовој интерпретацији.

Пажњу младог археолога, Норберта Ханолда, опсесивно привлачи један  римски рељеф у коме је „ухваћен“ корак младе девојке, те узима гипсани одлив рељефа који свакодневно заокупља његову машту, критичку радозналост и снове. „Да би том ликовном делу наденуо неко име, назва је за себе „Градива“, „у ходу сјајна“; тај назив, који су стари песници намењивали искључиво Марсу Градивусу, у бој ступајућем богу рата, учинио се Норберту Ханолду најподеснијим да означи држање и покрет младе девојке“