Кривично право и вештак психијатар

Ознака вештака као \"помоћника суда\" веома је стара. На њу наилазимо још у италијанској средњовековној доктрини, а касније се ово схватање преузима и од новије науке, судске праксе, а уноси се и у кривично законодавство. Ово вишевековно сликовито означавање вештака, које истовремено доста говори и о некадашњем поимању његове улоге у кривичном праву, свакако је оставило трага, тако да га неки аутори још и данас носталгично називају тим именом, иако је од средине 20. века јасно да је вештак много више од \"судијског помоћника\".

Како се, међутим, његова улога мењала и значај растао у пракси кривичног правосуђа, тако су се у литератури почели употребљавати и други називи који су на дескриптиван начин покушавали да означе природу делатности вештака у кривичном поступку у складу са промењеном улогом. Њему се, између осталог, почела приписивати \"функција саветника\" односно \"самосталног помоћника\" суда, његова делатност квалификовала као \"прилог судијском одлучивању\", а он сам означаван као \"партнер судије\", а понекад као \"инстанца једнако вредна судијској\".