Из историје филозофије

Студијом  Из историје филозофије Соловјов показује да нити чула, нити разум, појединачно или у комбинацији, не могу на задовољавајуц́и начин надоместити трећи облик сазнања. Сензације су релативне, а концепти условљени. Заиста, право сазнање претпоставља трец́и вид спознаје. Такво сазнање, вера или мистично знање, наиме, било би само по себи немогуц́е ако би субјекат и објекат спознаје били потпуно удаљени. Управо у овој интеракцији опажамо суштину објекта или \"идеје\", њену постојаност. Машта (подсетимо се Канта), на подсвесном нивоу, претвара искуства чула у објекат спознаје.

Соловјов показује да све знање настаје на ушц́у емпиријских, рационалних и \"мистичних\" елемената. Само филозофска анализа може открити улогу мистичног. Баш као што је негирање прва два елемента историјски довело до емпиризма и рационализма, пренаглашен мистични елемент довео је до догматских манифестација у теологији.

Задатак пред нама је, по Соловјову, да ослободимо ова три основна правца три правца њихове искључивости, плански интегришући и организујући истинско знање у целовит систем, који Соловјов назива \"слободна Теозофија\".