Ирска књижевност ИИ. Од 1800. до новијег доба

Деветнаести век донео је крупне промене у ирском друштву и култури, од којих су неке изнедриле, а друге утврдиле његову особеност. Књига прати кључне преломе ирске историје: уједињење са Британијом, епидемију глади и пад политичког првака, Чарлса Стјуарта Парнела. Друштвена, демографска, културна, језичка, па и књижевна карта Ирске забележила је ове прекретнице. Осамнаести век завршио се верском поларизацијом, на католичку и протестантску страну, те поделом на гејлско сиромашно сељаштво и урбану средњу класу, махом говорника енглеског језика. Све то доводи до политичке кризе крајем седамдесетих година, најављујући немирни 20. век. Књижевност Ирске прати ове ломове.

Савремена ирска сцена, од писца Френка Макорта, музичара Боноа, плесне групе Риверденс, до Вана Морисона, бенда Чифтенс, глумца Лиама Нисона, бизнисмена Ентонија О’Рајлија, показује да се ирска култура поново успиње. Томе треба додати и четири Нобелове награде: за Јејтса, Бекета, Хинија и Шоа, те за Јуџина О’Нила, ирско-америчког аутора. Њихова дела особит су одговор на промењиву културну мапу Ирске модерног доба.