У домаћој стручној и научној литератури ретке су књиге у којима се на свестрани и критички начин расправља или анализира феномен Европске уније. О њој се најчешће пише као политичкој мантри или светој индијској крави уз бојазан и опрез да јој се ни око не натруни или преко погледа, јер би могла ускратити млеко. Разлоге за то би требало тражити или у недовољном знању или политичким интересима и склоности ка дивљењу и величању великих појава и неистраженој поданичкој склоности. Стога се, на први поглед, чини да је о Европској унији и лако и тешко писати. Лако, онима чија се мисао завршава на описивању (често и преписивању) већ познатог и у апологетском приступу свему ономе што долази из Ње - Европске уније. Утолико је теже оним другима, пред којима се због обиља материјала и \"небројено пута понављаних безалтернативних истина\" као претходно поставља дилема која су то питања која репрезентују ЕУ, а након тога како посматрати ЕУ: споља или изнутра. Да је у питању ЕУ као променљива и недовршена заједница, сведочи сам аутор ставовима изнетим у ранијој књизи \"Европска унија као модел наднационалне заједнице\" и у актуелној \"Европска унија: систем у кризи.\" Док је првој књизи ЕУ представљена као пожељни или прихватљиви модел организације друштвеног живота, у овој књизи ЕУ је насликана, као неизвесна и све мање пожељни модел организовања и владања. И то није посебна оригиналност. Да је ЕУ у кризи не виде само они који то неће да виде. Оно што сви не виде или не могу да виде и око чега постоје различита мишљења јесу узроци и домети кризе. По томе се разликују они који само описују, од оних аутора који критички пишу, траже и нуде решења. Оригиналним приступом, а посебно привлачним стилом и језиком, аутор Слободан Самарџић неосетно уводи читаоца у сложена питања организовања и функционисања наднационалне заједнице пре свега тражењем узрока кризе у којој се ЕУ већ дуже време налази, али је посебно изражена од 2008. године. Као општи узрок прво трансформације, а затим кризе ЕУ аутор види у идеји \"новог светског поретка\" као израза монистичке телеологије са једним центром и свеобухватним утицајем.\" Стога као општи закључак аутор наводи да у окружењу такве глобалистичке тенденције европске интеграције губе снагу узора, а са растом отпора остатка света униформишућој глобализацији, ЕУ све мање представља пример добровољне асоцијације држава, а све више део западне хегемоније. Разлоге за такав закључак аутор образлаже на готово 400 страница ове књиге и то тако што је први део књиге посветио општим питањима узрока \"Кризе Европске уније\", а други део \"Односима Србије и Европске уније - од еволуције до трансформације.\" У првом делу, аутор види разлоге кризе у недовршеним концептима демократије, грађанског друштва и парламентаризма, јер се посматрају у искривљеном огледалу. Као неуспешне или реалтивно успешне покушаје да се криза залечи аутор наводи честе промене Оснивачких уговора и наметање концепта наднационалне уставности. За читаоце из Србије, други део књиге је ближи и интригантнији. Као општи, аутор истиче став да је ЕУ своју политику према Србији променила наметањем питања оправдања сецесије Косова као приоитетног у процесу стабилизације и придруживања, уместо да се воде прави преговори за чланство. Прихватање таквог приступа од стране Србије, води Србију прво у \"меко\", а након тога и у званично признање Косова и у очекивање да \"пацификује\" Републику Српску, да би заузврат добила подменуто \"приступање\" без чланства.
Посебну вредност књиге чине стил и језик аутора. Књига је писана јасним, разумљивим и питким језиком и стилом који обилује поређењима која често говоре више од сложених научних и економетријских анализа.
Све то доприноси уверењу да ће књига \"Европска унија: систем у кризи\" постати не само обавезно стручно и научно штиво онима који се професионално баве ЕУ, већ и део популарне библиотеке јер и обичног читаоца подстича да размишља \"својом главом\" и суди о ЕУ која и даље интензивно учествује не само у политичком већ и у нашем свакодневном животу. |