Расправе, студије, чланци - 3. О историји језика

У склопу едиције Целокупна дела Павла лвића (у редакцији академика Милорада Радовановића) проф. др Мато Пижурица је, у складу са правилима Уредништва и расподелом приређивачких послова изабрао прилоге, урадио редакторске исправке, односно прилагођавње усвојеним узусима. Радило се, између осталог, о сложеним питањима «преноса» с латинице на ћирилицу не само ограниченог броја текстова штампаних латиницом него и примера метајезика, односно прасловенских и прасрпских реконструкција и сл., потом утврдио распоред прилога (углавном руководећи се тематиком и карактером текстова, нпр. њиховом наменом, типом публикације у којој су изворно објављени, наравно и значајем радова), надгледао прву и другу коректуру.

Садржај књиге је изузетно значајан (ивићевског нивоа). Почиње двама синтетичким текстовима енциклопедијског карактера: први је штампан у другом издању Енциклопедије Југославије , незаобилазан као «руководство» историчарима језика (домаћим и страним) и најважнија јединица на списку литературе на студијама свих нивоа, до докторских; други је писан, по наруџби, за планирану Глушчевићеву Српску енциклопедију - краћи, једноставнији, ограничен само на српску грађу, и зато ће бити подобнији за мање захтевне нивое студија и профиле који нису уже лингвистички. Даље следи више прилога из историје српског (народног) језика, потом из етимилогије, ономастике и лексикологије, затим из историјске дијалектологије, историје српског књижевног језика (од језика средњовековних књижевних и правних текстова, предвуковске епохе, вуковске језичке и правописне револуције и њене судбине, укључујући и коначни српско-хрватски језички раскол). Међу овима из последње групе има и изванредно популарно писаних (публицистичких текстова, који су и без научне апаратуре речити и актуелни у толикој мери (није прејака квалификација и пророчки) да се могу мерити са деловима његове култне књиге Српски народ и његов језик .