Платон и Кант: Савети за добар живот

Почнимо од првих питања: да ли је за добар живот важнија правда или лична срећа; може ли неправедан човек бити срећан; може ли праведан човек бити несрећан; шта је уопште правда, и у чему је срећа?

За ова питања кажемо да су прва зато што су, од тренутка када су први пут постављена, вековима представљала полазиште и оквир филозофије морала. А полазиште и оквир филозофских морала огледа се у два принципа: у правди, и у срећи. И Платон и Кант постављају питање: Може ли неправедан човек бити срећан? За обојицу филозофа правда представља космички принцип, а ум - самосталну космичку силу. Тако наилазимо на два савета за \"добар живот\": први подразумева умереност и дисциплину која се развија у младости, како би човек био срећан у старости; други се односи на постојаности у борби за исправне циљеве. Платон је тврдио да неправедан човек мора бити несрећан, и да праведан човек мора бити срећан. Аристотел је заузео реалистичнији став и допустио да праведан човек може бити несрећан у неповољним околностима, али се сложио да неправедни људи, због унутрашњих раздора, не могу бити срећни. Имануел Кант је, напослетку, одбацио обе Платонове тврдње. \"Ми на свету видимо добре људе како пате\", рекао је он, \"и рђаве како се веселе, и само Бог, ако га има, може то стање да преокрене\".

А да ли је срећа остварива - то је питање које ће довека занимати филозофе !