Профитабилне страсти. Капитализам и перверзија 1

Трансформација осећајности до које долази двадесетих година 20. века с превлашћу терапеутске приповести и с јавним упризорењем и представљањем приватног Ја, довела је до кључне промене у схватању емоција и романтичне сензибилности, те допринела настанку новог облика социјабилности, будући да “јавно емотивно ја претходи приватним интеракцијама и утемељује их”. Перформанс психолошког или рефлексивног пројекта јавног упризорења, темељи се, наиме, на фундаменталној трансформацији осећајности у савременим друштвеним односима. У том контексту данас технологија, посебно интернет, комбинујући у себи културну логику конзумеризма и психологију, истински реартикулише емоције и друштвене односе. Осећања су кроз модел комуникације изложена јавном погледу и претворена у “микро јавне сфере”; дошло је до рођења новог човека, “хомо сентименталиса”, а сами интимни односи су се рационализовали тиме што су се подвргли говорним процедурама, одвојили од субјекта, те постали објекат спознаје и управљања. Оно што су социолози Болтански и Чапело назвали “нови дух капитализма”, и чије су рођење сместили у шездесете године 20. века, према мишљењу Илузове, рођено је, дакле, много раније.

Наравно, питање је да ли је она у праву када исходиште новог типа емоционалности налази у Фројдовом психоаналитичком поступку и у рађању феминизма, где су поимање ја, емоција и друштвених односа, најпре одлучујуће преформулисани, да би онда преко политике и популарне културе били пренети на шире друштвено подручје. По нашем мишљењу, смештање “кривца” у психоанализу и феминизам пак је донекле претерано, али смо, у начелу, сагласни с тезом да се језик осећајности постепено преплитао с дискурсом економске ефикасности и обележавао комуникацијски етос како корпорација тако и друштва. Сагласни смо с Илузовом, и када тезу о новом емоционалном стилу повезује с успоном терапеутске приповести која удружује јадање о емотивном трпљењу и тежњу ка самоостварењу, што добро објашњава како се осећања данас уносе у говор и колико важне последице све то има. Чула, страсти, емоције преко културних схема осећајног сопства све више постају не само нова друштвена валута, већ и извор вишка вредности, онога што овде називамо – профитабилне страсти.