Распети народ

Књига Распети народ Драгољуба Петровића представља покушај да се одговори на бројна питања о пореклу српског народа, његовом положају на историјској мапи света, као и о узроцима његовог вишевековног страдања на овим просторима. Аутор ове књиге, српски лингвиста и слависта, приступа овој проблематици са више различитих аспеката: геополитичкиког, историјског, лингвистичког, а са циљем преиспитивања општеприхваћених и званичних информација, и успостављања нових релација српског језичког и националног ентитета према осталим балканским, и уопште европским народима, односно према осталим члановима индоевропске језичке заједнице.

\"Ова је књижица настала случајно, као покушај да се одговори на нека питања која се о српској прошлости нису дуго смела постављати, а на која су увек одговарали само они који су све знали и према чијим је мерама одређивана суштина српске историје. Тако је, рецимо, нордијска историјска памет одредила да Срба није било до шестог/седмог века, а онда су се они, одједном и ниоткуд, појавили на Хелму (или на Илиричком полуострву или, по најновијем, на Балкану), и одмах се распоредили од делте Дунава до Трста и од Гемера до Пелопонеза. И од тада до данас не посустаје германско настојање да се њихово тамошње (или овамошње) присуство прикаже као случајност и да се они отуда баце у море (било посебно, било заједно с Грцима). За то су у прошлом веку послужила два светска рата, а сад и оно што се са Србима догађа као приправа трећега. При томе, у она два рата Срби су се појавили као узгредни учесници (као колатералне жртве – такорећи) јер су искоришћени као жишка да потпале сукоб међу Великим Империјама: у Првом (најпре званом Велики) – да се сруши Велика Православна Русија, а у Другом (који баш и није био мали) – да се успостави Мала Јеврејска Држава. И да подмире макар део оних рачуна које су Велики приправили: у Првом рату остали су без милион и по глава, а у Другом (и много година после њега) – макар без још два милиона.\" Драгољуб Петровић