Филозофска топологија. Полифони филозофски експеримент.

Студија Филозофска топологија представља заокружен опус проф. др Милана Брдара, након 40 година његовог истраживачког рада. Као у сваком филозофском истраживању, тако и у овој студији препознајемо интенцију да се одговори на вечита филозофска питања: која је дефиниција филозофије, да ли се филозофија уопште може дефинисати, да ли се може одредити као научна дисциплина, да ли је могуће говорити о њеној методологији? Узимајући у обзир све покушаје дефинисања, Брдар одлучно дефинише филозофију као \"рефлексију Логоса\". Логос се разрађује на основу различитих периода филозофских праваца, у зависности од тла и времена у којем се исти дефинише. Према таквим поставкама, Брдар издваја четири основна \"логичка простора\", односно \"топоса\", који би требало да означавају нешто попут аксиома или принципа. Позивајући се на Аристотела, он дефинише топос као место одакле се изводе аргументи, односно место на које се позива при аргументацији; ако је топос нпр. Биће, целокупно подручје тог топоса подразумеваће све оно што постоји, односно све оно што бивствује, живи. Према Брдаревој анализи, та четири топоса су: Биће (доминантан топус у филозофији Старог века), Смисао (у филозофији Средњег века свеколики смисао представљало је Свето тројство), Мишљење (у филозофији Новог века, од Декарта до Хегела), и Језик (у филозофији XX века). Заправо, он уводи и пети топос - Чин (Поступак), који повезује све претходно наведене топусе.

Уводећи категорију \"филозофске топологије\" Брдар је на прагу да реши питање методологије филозофије. Он сматра да је оваква врста прегледа филозофије, од њеног настанка па све до данас, једна довршена структура. Ту заокруженост упоређује са игром шаха: правила игре су позната, и она се не мењају - што значи да је та игра структурно завршена. Међутим, постоји више потеза који варирају од партије до партије; исто као и у филозофији, која подразумева дискусију од једне теме на другу тему, па је у том смислу филозофија тематски бесконачна. Дакле, у овој студији проф. Брдар окреће се двоструком процесу: први - укупна историја филозофије, други - тополошки систем који се оправдава помоћу рефлексија Логоса. Својим радом успео је да врати на сцену неправедно занемарену дисциплину методологије историје филозофије, и покушао да нам на свеобухватан начин представи свет филозофије. Такође, он нас упућује и на проблем смисла феномена језичког окрета у XX веку, на значај анализе дискурзивног исказа за XX-вековни проблем превладавања метафизике, као и на демитологизацију проблема утемељења знања од Платона до филозофије XX века. На ово јединствено путовање, проф. Брдар нас кроз ову студију води од античке филозофије и веровања у сирене све до садашњег тренутка, покушавајући да нам покаже пут до враћања на праве вредности, које човек XXИ века све мање разазнаје у виртуелном свету телевизије и друштвених мрежа.