Изабрана дела

Авангарда се у српској књижевности јавља са новим нараштајем писаца који се бунтовнички опредељују за раскид са дотадашњом књижевном традицијом и поетиком главних књижевних фигура тога доба, критичара Јована Скерлића и Богдана Поповића. Авангардни покрети појединачно делују под окриљем својих часописа, са тенденцијом представљања својих књижевних програма и поетика, с обзиром на то да овај покрет није био јединствен. У једном од манифеста тих покрета, Винавер износи експресионистичку поетику на један контрадикторан начин – негирањем постојања исте. Винавер говори о ескпресионистима који су, пре свега, слободни, ослобођени од реалности, али и од онога што њу одриче. Реалност или иреалност за експресионисте подједнако су реалне или иреалне категорије, што зависи од самог уметника.

Садржај ове књиге уређен је тако да су у њој заступљени манифестни авангардни текстови, есеји о српској традицији (од којих се већина може сматрати Винаверовим поетичким текстовима, нпр. Растко Петровић, лелујав лик са фреске ), есеји о српском језику и језику уопште, текстови о страним писцима, као и избор из Винаверових прича, путописа и поезије. Овај зборник почиње и завршава се оним Винаверовим текстовима којима је приређивач наменио пролошку, односно епилошку улогу. Избор прате три есеја: разговор Бранимира Ћосића са писцем, као и тумачења Радомира Константиновића и Славка Гордића. Књигу одликује опсежна хронологија, селективна библиографија и подаци о свим унетим текстовима. Скромно насловљен предговор  На маргинама Винаверовог стваралаштва, представља Тешићеву аналитичко-синтетичку студију о Винаверовом делу и његовом месту у српској књижевности. Поједини Тешићеви пасуси се могу узети и за мале енциклопедијске одреднице о овом \"најевропскијем српском ствараоцу\". Овом студијом су обухваћени сви аспекти Винаверовог дела, његова генеза, као и контекст у којем се јавило. Као што је избор Винаверових текстова изврстан увод у читање Винаверовог дела, тако је Тешићева студија изврстан увод у његово проучавање.