О античкој поезији: песници, поетика, реторика

Михаил Гаспаров (1935-2005) совјетски је и руски књижевни теоретичар, историчар античке књижевности и руске поезије, доктор филологије од 1979. године, члан АН СССР од 1990, а академик Руске академије наука од 1992. године. Писац је фундаменталних радова о руској и европској поезији, преводилац античке, средњовековне и новије поезије.

Књига О античкој поезији садржи 11 великих поглавља о најпознатијим античким, грчким и римским песницима, као и о жанровима стваралаштва: \"Старогрчка хорска лирика\", \"Поезија Пиндара\", \"Катул, или проналазач осећања\", \"Вергилије, или песник будућности\", \"Хорације, или златна средина\", \"Овидије у изгнанству\", \"Старогрчки епиграм\" и др. У делу \"Овидије у изгнанству\", на пример, Гаспаров говори о Овидијевом животу и раду, набраја све постојеће хипотезе о разлозима за Овидијево прогонство \"међу варваре\", на Црно море, и износи своју, која је и највероватнија. Али и онда када говори о данас готово непознатим песницима - у раду \"Аузоније и његово време\", Гаспаров то чини на научно утемељен и врло занимљив начин, који није намењен искључиво за читаоце из академских кругова, већ и за остале читаоце који су заинтересовани за лепоту и поетичност античког периода.