Ничеови трубадури

Ниче верује \"да чула треба усмерити ка новој храни, новом Сунцу и новој будућности, јер свет је још богат и неоткривен\". Ова мисао је лајтмотив књиге Ничеови трубадури . Уместо увода писац се пита, да ли нам Ничеово експериментално филозофирање поручује да би ваљало да у своје време реинтегрише ликове попут Диониса, Заратустре и трубадура? Да ли смо у ери \"Холивуда\" уопште у стању да ове ликове замислимо као наше узоре и институције? Могу ли ови ликови бити уведени у савременом тренутку као подстицај за промену структуре егзистирања, за новог човека, за конституцију нових облика људскости?

Ако за Ничеа важи, да повремено \"филозофира чекићем\", онда за аутора ове књиге можемо слободно да кажемо, да филозофира скалпелом. Попут Ничеа (упркос супротној репутацији) Проле је пре свега мислилац нијансе , његова рефлексија је оштра и прецизна, истовремено \"мека\" и неумољива. Писац у дванаест поглавља књиге у свом препознатљивом стилу, заводљивом мисаоном оштрином разматра, између осталог, како разумети ничеанске фигуре попут Диониса и трубадура.

Б. Фландер