Филозофија музике

Монографија Филозофија музике проф. др Милана Узелца је написана тако, да с једне стране избегне положај естетизма, као и позитивистичког приступа, с друге стране. Настојећи да докучи саму појаву музике и оно што је омогућава, њену  музичност, Милан Узелац је кренуо путем историјског мишљења од античких засада. Она тако и није писана као ускостручна, експертска тематизација питања музике, него је са својим залажењем у временски исказане теорије о музици назначила  оно што може да прати и просечно образован читалац. Његов одличан полазишни основ је да је музика сама по себи довољно езотерична, те да стога треба достизати што јасније интерпретативне валенце тематизација, да би се њена суштинска димензија показала. Музика није дата са маркираним интервалима тоналитетних секвенци, нити са радикалним сецирањем одабраних спојева као појава. Она је дата помоћу вишег јединства елементарних форми, па уз мерљиве симетрије и пропорције подразумева присутност онога што је испуњава у обједињавању. То је јединственост хармоније као квалиа другачијих димензија, оног интрамундалног светског склада, који се показује феноменолошким приступом. Детерминација схватања музике субјективистичким средствима растућег сцијентизма (психологизма и позитивизма) није прихватљива, па се њена појава достиже сагледавањем суштина које је сачињавају без субјективистичких црта или са најмањим бројем могућих.

Проф. Др Александар М. Петровић