Време без бића или превладавање Хајдегера

После усвајања Хајдегеровог дела ( Ум црне шуме , 2019) аутор је предузео његову темељну критичку анализу у циљу његовог превладавања. У средишту разматрања је проблем фундаменталне онтологије, с два генерална закључка: прво, Хајдегер није у стању да развије њен концепт зато што је осујећен основним стратешким циљем: питањем смисла бића као бића. Друго, показује на који начин је могуће развијање њеног концепта.

Плени ауторов захват којим све појединачности Хајдегеровог дела разматра у оквиру његове целине, реконструисане из његових сабраних дела. Притом Хајдегера обрађује иманентно критички и на основу добијених резултата изводи оцену о значају његовог дела у филозофији XX века. Посебан квалитет представља ауторово отварање новог хоризонта интерпретације, разграничењем аналитичких нивоа, излагањем дијалектике страха и стрепње и филозофско-теолошког смисла Хајдегеровог пројекта. Круну укупног излагања и критике, представља ауторов допринос у конциповању фундаменталне онтологије као једино преостале „прве филозофије“ после пада трансценденције. Тај део је од средишњег значаја за наизглед преамбициозну намеру превладавања Хајдегера. После ове, оригиналне или сасвим атипичне и контроверзне књиге, у области Хајдегер‒интерпретације више ништа неће моћи да буде као пре. Она ће без сумње новим тумачима давати подстрек за савим ново читање и тумачење Хајдегеровог дела.