Естетика I-III

С правом се може рећи да тротомна Естетика проф. др Милана Узелца представља резултат вишедеценијског бављења естетиком. Године предавања овог предмета на Академији уметности у Новом Саду и Филозофском факултету уткане су у ову студију. Зато се без претеривања може рећи да је ово најобухватнија естетика написана на српском језику. У њој није изостављен ниједан аспект ове филозофске дисциплине, нити је занемарен неки важан проблем. У том смислу, она је целовита и довршена, баш као и успело уметничко дело.

Први том састоји се из два дела. У уводу излагање започиње одређењем појма и предмета естетике схваћене као филозофске дисциплине, на шта се наставља анализа духовне ситуације естетике у сенци кризе савремене уметности. Након овог уводног дела у коме је поред предмета и метода естетике дијагностификовано и савремено стање уметности, излагање се усредсређује на питање порекла уметничког дела, да би се потом отворила прича о уметности и свим значајним релацијама и аспектима у којима се она појављује. Будући да естетика има кратку историју, али дугу прошлост, други део посвећен је анализи најзначајнијих (раних) филозофских мишљења о уметности. Заправо, аутор у додатку нуди сажету историју мишљења о уметности, која започиње Платоновим увидима, а завршава се родоначелником естетике као филозофске дисциплине Александром Баумгарденом.

Други том посвећен је класичном времену естетике. Анализирају се темељни естетички проблеми и појмови, као и основна одређења појма уметности; говори се о уметничким и естетским вредностима која одређују однос естетике спрам других филозофских дисциплина, а све са циљем да се учине претпоставке за промишљање стања уметности и теорије уметности. Као и у првом тому, и овде аутор нуди додатак под насловом „Уметност и интелект“, у коме се разматра уметност као феномен, испитују се границе уметности и света, дијагностификују разлози угрожености уметности, тематизује се питање стваралаштва и поставља једно изузетно актуелно питање о вештачкој интелигенцији и интелекту, односно питање да ли вештачки интелект може превазићи човеков.

Трећи том састоји се из четири дела. У њему се тематизује питања посткласичне естетике, односно у њој се аутор бави филозофијом последње уметности. Под тим не треба разумети савремену уметност, јер, по ауторовом мишљењу, савремене уметности нема, зато што она није у духу са нашим временом, већ је она данашња, зато што настаје данас; то је уметност музеја, уметност у којој више нема живота. Управо из тог разлога наше време захтева редефиниосање уметности, јер је више не можемо протумачити из ње саме, односно зато што се савремена уметност не може схватити старим естетичким категоријама. На крају, по ауторовом признању, целокупан његов мисаони ангажман у вези са питањима о бити уметничког дела и природи уметничке праксе одвијао се у сенци Хегеловог увида о крају уметности и Хајдегеровог става о томе како дефинитиван суд о том Хегеловом суду још није донет. Након читања ове студије, можемо мирне душе закључити да је аутор успео да суспендује Хајдегерово запажање о Хегеловом истицању краја уметности, јер је закључак о овом Хегеловом суду коначно изведен. Полазећи само и од овог летимичног приказа садржаја и циља Естетике проф. др Милана Узелца, могуће је закључити да се овде ради о најобухватнијој естетици која је написана на српском језику, и то од стране једног од наших најпризнатијих стручњака чије је четрдесетогодишње теоријско и практично искуство преточено у импозантно дело, написано приступачним језиком, које се обраћа широј читалачкој публици, а не само стручњцима из дате области.

Слободно се може рећи да у овој монографији није изостављено ниједно значајно питање из естетике, те да је у том смислу имамо пред собом једну целовиту и заокружену студију. Суптилне анализе које нам нуди проф. др Милан Узелац, као и изузетна ерудиција, особености су које се ретко код нас могу сусрести у оваквој и сличној литератури.

проф. др Неџиб М. Прашевић