Огледи из синтаксе и семантике падежа

Књигу Огледи из синтаксе и семантике падежа чини четрнаест текстова који тематски припадају падежној проблематици српског стандардног језика. У првом тексту излажу се теоријско-методолошке основе приступа синтакси и семантици падежног система који ауторка примењује у својим радовима последњих двадесетак година, а који полази од чврстих темеља новосадске лингвистичке школе и на које, у најбољем уверењу, надограђује своје виђење и интерпретацију овог, за синтаксичко-семантичку структуру српског стандардног језика, централног системског поља. У два текста су обрађени номинатив и датив као појединачни падежни системи, будући да они у српској лингвистици (као ни раније у сербокроатистици) нису добили опсежнији научно-монографски опис. Пет текстова обрађују генитив, и посебно генитив с предлогом УСРЕД, акузатив, инструментал и локатив у темпоралном семантичком пољу – субпољу релативне темпоралне детерминације. Један рад је посвећен субјекатском генитиву са посебним освртом на нека појмовно-терминолошка разграничења, а два се баве спацијалним генитивом којим се покрива субпоље спацијалне локализације: непосредне и посредне. Три рада су посвећена специфичним реченичним моделима с акузативом и локативом као њиховим конститутивним елементима. На многим местима, поред дефинисања минималних синтаксичко-семантичких параметара неопходних за конституисање граматичке структуре са одређеним значењем, и одговарајућим примерима, дају се и додатна тумачења, евентуални изузеци, минимални парови, осврт на дијахрони, стандардолошки или функционални статус. Библиографија садржи нешто више од две стотине одредница и може се сматрати селективним, ауторским избором. Структура српског језика, посебно његовог стандардног облика, на синтаксичко-семантичком нивоу – синтагматском и сентенцијалном (реченичном), на којем су управо падежни односи синтаксичко-семантички односи конститутивне природе, толико је комплексна да се увиди у особености те структуре морају стално продубљивати. Текстови обједињени у овој књизи разрађују само један мањи део укупне падежне проблематике и треба их сматрати кораком ближе једној општој синтези.
Из ауторске Уводне белешке