Тринаест сократских дијалога

У овој се књизи ради о дијалозима који су у антици приписивани Платону, али је његово ауторство данас доведено у питање. Наиме, у овим сократским дијалозима улогу главног саговорника (негде и наратора) има фиктивни Сократ и они најчешће покушавају да опонашају стил, језик и атмосферу одговарајућих Платонових дела. Велика већина дијалога сада се први пут појављује нанашем језику ( Аксиох, О праведном, Клитофонт, Минос,Супарници у љубави, Демодок, Сизиф, Ериксија, Хипарх, Оврлини, Водомар ) док су Таег и Алкибијад Мањи већ превођени. Извесно је да велика већина њих нису Платонови текстови, али се за понеки (као што је дијалог О праведном ) та могућност не може у потпуности искључити. Поред самих превода, велику вредност ове књиге представљају коментари, изузетног обима и снабдевени исцрпним критичким апаратом. Велика ученост ауторке, те изузетно време и труд уложени у њихово писање уочљиви су на свакој страници. У коментаре је укључен и један број посебних студија, које решавају поједина ужа али значајна питања. Тако већ у оквиру првог од тринаест дијалога,  Таега , наилазимо на опширну анализу сократског схватања љубави и љубавне вештине, те неочекивано свеобухватну студију о тзв. Сократовом демону, гласу који је овај наводно чуо.