Оглед о пореклу језика где се говори о мелодији и музичком подражавању

Оглед о пореклу језика је есеј Жан-Жака Русоа објављен постхумно 1781. године. У овом тексту Русо излаже наратив о почецима језика, користећи сличну књижевну форму као у другој Расправи . Русоова главна дела настављају се овим радом који Русоову лингвистичку и музичку теорију смешта у његов шири филозофски систем.

Русо пише да се језик (као и људска раса) развио у јужним топлим климама, а затим мигрирао на север у хладније климе. У свом почетку, језик је био музички и имао је емоционалну моћ за разлику од рационалног убеђивања. Међутим, хладнија клима на северу лишила је језик његове страствене карактеристике, изобличавајући га до садашњег рационалног облика. У каснијим поглављима, овај однос се такође разматра у смислу музике, на начин који резонује са запажањима која Русо износи у свом Писму о француској музици из 1753. године.

“Способност говора издваја човека од животиња. Језик чини да се народи међусобно разликују; не може се знати одакле је неки човек пре него што проговори… пошто је језик прва друштвена институција, он дугује свој облик само узрочницима који долазе из природе. […] Чим је један човек препознао другог човека као биће које осећа, које мисли и које је слично њему, жеља или потреба да му саопши своја осећања и своје мисли приморала га је да потражи средства за то.”  Жан-Жак Русо