Станковић, Бора | Natrag |
Борисав „Бора\" Станковић (Врање, 31. март 1876. — Београд, 22. октобар 1927) је један од најзначајнијих књижевника српског реализма. Јављајући се у време кад се млађа генерација све интензивније оријентише према западњачким узорима, остаје привржен реалистичким традицијама и дело му је прожето симпатијом за патријархални свет старе Србије. Описујући трагичне личности, јунаке који пропадају као \"поетичне жртве љубави\" дао је упечатљиву слику завичајног Врања, раслојавање и дегенерацију старих трговачких породица, продирање сеоског елемента у град. Био је сликар страсних сукоба и носталгије за младошћу, проза му је надахнута осећајем фатализма и источњачке чулности. Поред приповедака и романа окушао се и као драмски писац. Београдске прилике за Првог светског рата описао је у мемоарском делу Под окупацијом. Улази у ред значајних имена српске прозе на почетку XX века и по Скерлићевим ријечима „то је можда најјачи таленат који је икада био у српској књижевности\". |