Кант, Имануел

Имануел Кант (22.4. 1724. - 12.2. 1804.) немачки је филозоф који се сматра последњим великим мислиоцем раздобља Просвјетитељства. Познат је по филозофској доктрини која се назива трансцендентални идеализам. Познат је и по својим дјелима на пољу етике, и по томе &сцарон;то је формулисао категорички императив.

Он је имао велики утицај на романтичке и идеалистичке филозофе деветнаестог века, и његов рад је био полазна тачка за Хегела. Заједно са Хегелом, Фитхеом и &Сцарон;елингом припадао је класичном немачком идеализму или у његовом личном случају трансценденталном идеализму. Кантова филозофија се може поделити у два периода: \"докритички период\" и \"критички период\".

У докритичком периоду Кант се бави материјалистичким тумачењем свијета. Своју теорију о настанку космоса изнео је у делу \"Оп&сцарон;та историја природе и теорија неба\" (Аллгемеине Натургесцхицхте унд Тхеорие дес Химмелс, 1755). У овом делу он је предвидео постојање планете Уран, која ће 1881. године бити и откривена.

У критичком периоду он даје критику претходне филозофије (филозофије својих претходника) и потпуно прелази на идеализам. У овом периоду је написао своја највећа дјела: Критика чистог ума, Критика практичног ума и Критика моћи суђења.