Мићевић, Коља

Брилијантни полиглота и преводилац Коља Мићевић је Бањалучанин који је данас угледни становник Париза и који је на француски превео Дантеову Божанствену комедију.

Коља Мићевић је аутор превода који су од самог преводилаштва начинили уметност, човек који нам је у годинама марљивог и страственог рада представио дела најсјајнијих књижевних имена. Стефан Маларме, Федерико Гарсија Лорка, Пол Валери, Шарл Бодлер, Франсоа Вијон, Виктор Иго, само су неки од књижевника, чија је дела Мићевић превео.

Чак је и Крлежа, који је био шкрт на похвалама, издвојио Мићевића као изврсног преводиоца. Другог октобра 1977. Крлежа је рекао Ченгићу (Одломак из дневника Енеса Ченгића \"С Крлежом из дана у дан\"):

Јуцер сам добио мостарски \"Мост\". Ту је неколико пјесама француског средњовјековног пјесника Францоиса Виллона који оцекујуци изврсење смртне казне вјесањем писе пјесму \"Стрик и сија\" па казе:
Ја сам Франсоа, Часни скупе,
паришке добро познам рупе,
знам пробисвете и мангупе,
некад носих хаље скупе,
девојке волех што тек пупе
презирах људе зле и тупе
а кад у омчу са мном ступе
врат знаће ста ми тежи дупе.
Читао сам Виллона у оригиналу и у неким нашим преводима, али овај Коља Мићевић, за кога не знам ни ко је ни одакле је, препјевао је то у екавици изванредно, управо сјајно, и то је свакако датум у нашем преводилаштву.