Торе, Гиљермо де

Гиљермо де Торе (1900-1971) је био шпански есејиста, песник и књижевни критичар, дадаиста и члан Генерације '27. Познат је и као зет чувеног аргентинског пицса Хорхе Луис Борхеса. Написао је велики број књига из области књижевности: Манифиесто вертицал, 1920; Литературас еуропеас де вангуардиа, Мадрид: Царо Раггио, 1925; Еxамен де цонциенциа. Проблемас естéтицос де ла нуева генерациóн еспаñола. Буенос Аирес: Хуманидадес, 1928; Итинерарио де ла нуева пинтура еспаñола, Монтевидео, 1931; Вида y арте де Пицассо (1936); Ел фиел де ла баланза, (1941), енсаyо; Менéндез Пелаyо y лас дос Еспаñас (1943); Гуиллауме Аполлинаире: су вида, су обра y лас теорíас дел цубисмо (1946); Проблемáтица де ла литература (1951); Ла метаморфосис де Протео, (1956), енсаyос; Цлавес де литература хиспаноамерицана (1959); Ла авентура естéтица де нуестро тиемпо (1961); Хисториа де лас литературас де Вангуардиа (Мадрид, Гуадаррама, 1965); Ултраíсмо, Еxистенциалисмо y Објетивисмо ен Литература. Мадрид: Гуадаррама, 1968; Ел еспејо y ел цамино (1968), енсаyос; Минорíас y масас ен ла цултура y ел арте цонтемпорáнео (1963); Ал пие де лас летрас (1967); Ла метаморфосис де Протео (1967); Нуева дирецционес де ла црíтица литерариа (1970); Доцтрина y црíтица литерариа (1970).