Јурсенар, Маргерит

Маргерит Јурсенар (8. јун 1903-17. децембар 1987), француска романсијерка, приповедатељка и есејисткиња, стекла је светску славу својим историјским и метафизичким романима, у којима доминирају ликови из далеке про&сцарон;лости. Родила се у Бриселу, у ме&сцарон;овитој француско-белгијској породици. Мајка јој је умрла десет дана после порођаја, те се о њеном васпитању бринула бака. Отац ју је јо&сцарон; у детињству упутио у грчко-римску културу, а Маргерит је почела да пи&сцарон;е већ у раној младости. Први роман Алексис или споразум о безнадежној борби објавила је 1929. Њено интересовање за оријент и стари свет резултирао је низом дела у међуратном периоду, од којих су за нас посебно занимљиве Орјенталне приче (1938), са три теме из српске епске традиције (Осмех Краљевића Марка, Зидање Скадра и Смрт Краљевића Марка). Светску славу стекла је романима Хадријанови мемоар и (1951) и Црна мена (1968). Највећи део живота проживела је у Америци, у коју је оти&сцарон;ла почетком Другог светског рата, на позив универзитетске професорке Грејс Фрик, да би њих две остале нераздвојен заувек. Маргерит Јурсенар је прва жена која је изабрана у Француску академију (1980). И друга њена књижевна дела ( Опро&сцарон;тајни ударац, Лавиринт света, Алексис, Легенте векова, Венац и лира ...) зокружују њен књижевни опус велике лепоте. Била је члан Француске академије, на позицији 3, у периоду 1980-1987.