Васовић, Милорад

Милорад Васовић (Гајтан, Медвеђа, 28. новембар 1926 — Београд, 12. март 2005) је био географ, редовни професор Београдског универзитета и председник Српског географског друштва. Завршио је студије на одсеку за географију Природно-математичког факултета у Београду. После завршених студија постао је асистент, затим доцент, ванредни и на крају редовни професор истог факултета, на којем је радио све до одласка у пензију почетком 90-их година 20. века. Докторску дисертацију под називом „Ловћен и његова подгорина, регионално-географска испитивања\" одбранио је 1953. и тиме постао доктор географских наука (издато на Цетињу 1954, стр. 106).

У научно-истраживачком раду највише се бавио теоријом и методологијом регионалне географије, природом планинских регија и изучавањем дела Јована Цвијића. Бавио се такође испитивањем преображаја народног живота у вези са индустрализацијом земље. Био је близак сарадник и асистент академика Боривоја Ж. Милојевића који је био асистент Јована Цвијића. Истраживао је биографије и једног и другог свог великог претходника и о томе писао у многим публикацијама. О Јовану Цвијићу је објавио и неколико књига где је представио и популаризовао његов рад. Био је шеф катедре и управниг Географског завода ПМФ 1957-1960.

Био је директор Етнографског института у периоду 1974-1978. Био је председник Српског географског друштва 1961-1978, председник Савеза географских друштава Југославије 1972-1974, председник Југословенског националног комитета за географију 1976-1981. Носилац је „Медаље Јована Цвијића\". Одликован је Орденом рада са златним венцем и Орденом рада са црвеном зставом.

Објавио је велики број научних радова, уџбеника и књига из области географије. Много је путовао и бавио се истраживањима на терену. 2003. године објавио је дело „Подрињско-ваљевске планине\" на 512 страна. Ова књига је резултат његових вишедеценијских испитивања ових планина, илустрована је великим бројем квалитетних фотографија. У њој су посебно обрађене следеће планине: Сувобор, Рајац, Маљен, Повлен, Јабланик, Медведник, Соколске планине, Јагодња, Борања и Гучево.

Био је међу првим иницијаторима оснивања Истраживачке станице Петница.

Улагао је велике напоре за заштиту реке Таре и против изградње хидроелектране на Тари. У септембру 2004. предао је невладиној организацији „Мост\" податке о подршци 562 научника из Европе и света, као и податак да је Светски конгрес географа 1984. у Единбургу једногласно поздравио акцију за спас Таре. Резултат капање „Нећу бару, хоћу Тару\" био је усвајање „Декларације о заштити ријеке Таре\" у скупштини Црне Горе 14. децембра 2004. Иако опхрван болешћу, подржао је ову Декларацију, он је био пионир у борби против изградње хидроелектране на Тари.

Проф. др Милорад Васовић преминуо је у Београду 12. марта 2005. и сахрањен 15. марта на Новом гробљу.