Радовановић, Владан

РАДОВАНОВИЋ, Владан (Београд, 5. ИX. 1932), мултимедијски уметник.

Композицију је дипломирао на београдској Музичкој академији, у класи професора Миленка Живковића. Од 1957. до 1971. ради у музичкој школи Станковић као прогесор теоријских предмета. С још троје уметника основао је 1958. групу Медиала, а 1969. је један од уредника авангардног часописа Рок. Учествовао је у оснивању Електронског студија Радио-Београда, којим руководи од 1972. Иницирао је настанак неформалне групе Yуммбел 1982. Годину дана касније предлаже пројект СИНТУМ и оснива групу под истим именом. С музиком за траку почиње да експериментише 1961, с електронском 1966. и с компјутерском 1976. Радио је у експерименталним студијима у Варшави (1966), Паризу (1969), Утрехту (1976) и Будимпешти (1987).

Ствара на подручју музике, пластичких уметности, вишемедијске синтезе и нових медија. Независно од авангардних збивања у уметности педесетих година у свету, истраживао је у сличним смеровима и различитим медијима (воковизуел и пројекти 1954, полимедиј и тактилна уметност 1957....). Централно место у његовој уметности заузима синтезијска уметност и у оквиру ње воковизуел. Напоредо са стварањем у уметности, пише и теоријске текстове о музици и новим тенденцијама у уметности. Преко 150 студија, критика, интервјуа о музици и другим уметностима објављено је (Дело, Фласх Арт, Градина, Интерфаце, Култура, Проблеми, Разгледи, Трећи програм, Видици, Звук...) или емитовано. Одржао је 12 самосталних изложби и перформанса (Београд, Ниш, Нови Сад, Загреб, Амстердам, Гент), а учествовао је и на бројним колективним изложбама визуелне уметности, поезије и мејл-арта у земљи и иностранству. Воковизуелни радови су му уврштени у светске антологије, каталоге, плоче и касете. Композиције су му извођене на БЕМУС-у, Музичком бијеналу у Загребу, у Западној Европи, САД и три пута су представљале Југославију (1969, 1976. и 1988) на фестивалима Друштва за савремену музику (СИМЦ). Добио је 9 награда за музику (међу којима 3 прве награде на фестивалима Југословенска музика на радију, Октобарску 1971, Петар Коњовић за најбоље вокално-инструментално дело 1982, међународну награду у Бурзу за електроакустичку музику 1978, награду Гианфранцо Зафрани на Приx Италиа 1984), две за литературу (међу њима Нолитову 1968) и две за визуелне уметности (награда Министарства културе за најбољу мултимедијалну изложбу 1992. и прва награда за видео на Оне Минуте Wорлд Фестивал у Сао Паолу).

Објавио је 7 публикација и 1 мапу (\"Пустолина\", Нолит, 1968; \"Полиедар\", Рок 2, 1969; \"Ноћник\", Нолит, 1972; \"Воковизуел\", Нолит, 1984; \"Сторy оф 'о'\", К. Руха унд З. Сцхмидт, 1986; \"Самопредстављање уметника\", СКЦ и Наиссус рецордс, Ниш, 1990; \"Трагови/Трацес\", Зоран Бозовић, 1993; \"Мена\", самостално издање), 6 партитура (\"Еволуција\", УКС, 1971; \"Сонора\", УКС, 1974; \"Мало вечно језеро\", УКС, 1984; \"Варијације за ТВ\", ТВ Београд, 1985), двије ауторске плоче (\"Владан Радовановић\", ПГП, ЛП 2550, 1978; \"Глас из звучника\", СКЦ', Београд, 1975) и двије касете (\"Бецоминг Дистинцт/Индистинцт\", Г. Сцхаенен, Антwерпен, 1977; \"Тхе Етернал Лаке\", К. Грох, 1985).

Значења композиције: \"Корали\" и \"Фуга\" (1957), 8 полифонија (1959), \"Сферон\" (1962-66), \"Еволуција\" (1970), \"Елецтра\" (1974), \"Вокалинстра\" (1976), \"Аудиуспацијал\" (1978), \"Мало вечно језеро\" (1984), \"Флукс\" (1989), \"Микс\" (1993), \"Гласови земљана\" (1994). Радио-драме: \"Одлазак\" (1966-73), \"Сневач\" (1984). Воковизуелни радови и уникатне књиге: \"Пустолина\" (1956-62), \"Полиедар\" (1968), \"Кугла с текстом\" (1971-74), \"Окрени\" (1983), \"Мена\" (1989-90), \"Воковизуелни омажи\" (1994-97). Полимедијски пројекти: \"Велики звучни тактизон\" (1957), \"Полим\" 3 (1971), \"Варијације за ТВ\" (1977), \"Сазвежђа\" (1992).