Коперник, Никола

Никола Коперник (Никлас Коппернигк, лат. Ницолаус Цоперницус, пољ. Микоłај Коперник, нем. Николаус Коперникус, 19. фебруар 1473. Торуњ — 24. мај 1543. Фромборк/Фрауенбург), пољско-немачки астроном, први научник који је формулисао хелиоцентричну теорију свемирских тела.

Од 1491. до 1494. године студирао је теологију, математику, медицину и астрономију у Кракову.

Од 1496. до 1504. године студирао је црквено право, астрономију и медицину у Италији. После је био до 1512. године лекар и повереник свом ујаку, вармијском бискупу (Wармиа, црквена кнежевина на ушћу Висле), онда до краја свог живота је био свештеник у Фрауенбургу (Фрауенбург), где је на једној кули тврђаве, која је окруживала цркву, уредио опсерваторију (Коперников торањ) са које је посматрао небеска кретања. На темељу тих посматрања, а и резултата до којих је дошао, написао је дело „О кружењу небеских тела\" (Де револутионибус орбиум цоелестиум) у 6 књига, објављено у Нирнбергу 1543. године, непосредно пред смрт. Ово дело беше револуционарна прекретница у астрономији, и било је потстицај капиталних открића Кеплера и Њутна.

Коперников или хелиоцентрични систем свијета заснива се на тврдњама да се Земља окреће око своје осе и да кружи око Сунца. Ове тврдње су ускоро биле прихваћене у научним круговима, али су уједно узроковале узбуну у црквеним круговима, па је папа 1616. ово Коперниково дело забранио, тј. ставио на индекс, све до 1822. године. Ваља рећи и да су остале хришћанске цркве (нпр. калвинизам) биле против хелиоцентричнога система, а да га је и одбацивао немали део научника онога доба (нпр. Френсис Бекон) због корелације с мерењима која није, у то доба, била боља од геоцентричног или Птоломејевог система.