Радвољина, Ида Марковна

Ида Марковна Литвакова (Радвољина) (1911-2001) одрасла је у дечјем дому. Врло рано је почела да пише и објављује радове. Завршила је Филозофски факултет МГУ им. М. В. Ломоносова и до завршетка рата радила је као редактор и преводилац у издавачком предузећу Коминтерне и живела у хотелу Коминтерне »Лукс«, где се упознала и сприја-тељила с многим најистакнутијим и најобразованијим људима тог времена. После завршетка рата 1945. с децом је допутовала мужу у Југославију и тамо се спријатељила са истакнутим југословенским писцима и песницима. По повратку у Москву, 1950. године, почела је да ради као консултант о југословенској књижевности у Савезу писаца СССР-а, где је уложила много труда у пропагирање и прибли-жавање југословенске културе руском читаоцу. Аутор је многих критичких чланака, који су штампани у »Новом миру«, »Знамену«, »Иностраној литератури« и »Литературној газети«. Објавила је: Прича о Јулијусу Фучику, Совјетски писац, Москва 1956, 1967; До новог сусрета, другови, Есеји, Совјетски писац, Москва 1963; Крај једне логорске ватре, Совјетски писац, Москва 1977.