Чехов, Антон Павлович

Антон Павлович Чехов, родио се 17. јануара 1860. године, у Тагангору, у трговачкој породици. У свом родном месту завршава основну школу и уписује гимназију, а завршава је у Москви када је услед очевог банкрота и финансијских потешкоћа морао да се пресели у велики град. У свет књижевности улази током стидија на Медицинском факултету објављивањем прича у разним књижевним часописима, а прву збирку објављује тек након завршетка студија под називом Мелпоменине приче . Следећих година, Чехова обузима плодна књижевна продукција и у том периоду настаје неколико десетина успелих прича које руски прозаиста крунише објављивањем збирке Шарене приче , као и збирке У сумраку , за коју је, између осталог, добио Пушкинову награду 1888. године.

Младалачка жеља за стварањем драмских дела постаје остварени сан тек почетком 90-их година 19. века, када је одржана прва премијера Иванова у театру у Петрограду, потом следе једночинке Медвед и Трагичар од невоље , комедија Шумски дух , а тек неколико година касније, по први пут се изводе премијере његових најпознатијих драмских дела као што су: Галеб , Ујка Вања и Три сестре . Драма Три сестре је такође награђивана од стране Удружења драмских писаца Грибоједовљевом наградом 1902. године.

Успешан књижевни живот, али и буран приватни живот рано преминулог руског великана, пратила је свеприсутна болест 19. века - туберкулоза. Од незалечене упале плућа, која га је затекла у раној младости, Чехов је у више наврата одлазио на лечење, а због својих здравствених проблема је живео на селу и у претежно мирнијим крајевима. Његов живот био је такође испуњен и честим путовањима по Европи (Италија, Француска, Аустрија), а његово последње је било путовање у Немачку, у Баденвајлер, где се Чехов такође лечио. Међутим, иако је дошло до извесног побољшања, руски писац је у немачком градићу преминуо 1904. године, у 44. години живота.