Тургењев, Иван Сергејевич | Natrag |
Турге́нев, Ива́н Серге́евич |
Иван Сергејевич Тургењев (рус. Ива́н Серге́евич Турге́нев, Орел, 9. новембра 1818 — Буживал, 3. септембра 1883), руски књижевник, чије се дело Очеви и деца сматра једним од најважнијих романа у 19. веку. У њему је први пут дефинисао појам нихилизам коме је супротставио \"позитивног хероја\". Осим тога познат је и по збирци приповедака Ловчеви записи, која је први пут штампана 1852. године.
Тургењев је рођен у богатој земљопоседничкој породици. Богати родитељи су му обезбедили добро образовање. Школовао се код куће, а касније у интернату у Москви. Почео је да студира филологију 1833. године на Универзитету у Москви, студије је наставио у Санкт Петербургу (1834—1837) и Берлину (1838—1841). После повратка у Русију 1841. године почео је да ради као чиновник у министарству спољних послова у Санкт Петербургу. Тај посао је напустио после две године да би се посветио литерарном раду.
Тургењев је одбацивао политички радикализам који су подједнако исказивали критичари и поборници царског режима, али је био разочаран репресивном унутрашњом политиком цара Николаја И . Активно је исказивао своје противљење кметству , што је показао и када је наследио родитељско имање 1850. године. Тада је ослободио све кметове, а после званичног укидања кметства 1861, помогао је еманципацију и економски положај кметова на своме имању. Државна власт није са симпатијама гледала на његове отворено изнете ставове. Ухапшен је у мају 1852. године и провео је две године заточен на породичном имању. Разлог је био чланак посвећен преминулом Гогољу . Одбојност ка преовладавајућем политичком стању у Русији била је разлог што је много година провео у иностранству. Коначно је емигрирао 1861, прво у Баден-Баден (до 1870), а касније у Париз , где је живео до смрти. У Русију се враћао повремено у посебним приликама. |